Džim Morison - časopis Gradac 194-195

Opis:

"Ovaj broj Gradca nije bez razloga posvećen - a to sada, sasvim slobodno možemo reći, nakon četrdeset i više godina od smrti Dionisa rokenrola - tragičnoj ličnosti Morisonovoj. U poslednje četiri decenije, u nas nije bilo nijednog zbornika posvećenom ovom najpre velikom pesniku."
Uvodni tekst "Setni oganj" - Savo Stijepović

Džim Morison je jedna od najsnažnijih ličnosti u istoriji rokenrola, jedna od njegovih najslavnijih poetskih figura, jedan od neospornih simbola zlatnog doba kontrakulture šezdesetih.

Njegova pesnička ličnost, ipak, nikad nije bila dovoljno osvetljena. Kroz albume grupe The Doors uvek se provlačila lirska snaga, kakvu pre nje nije imao nijedan rok bend – standardi koje su oni postavili, otvorili su vrata svim naraštajima alternativne kulture koji su usledili.

"Časopis Gradac baš ne može da omane. Pre nekoliko dana iz štampe je izašao tematski broj posvećen rok-legendi Džimu Morisonu. Sad će se srpski snobovi namrštiti. Morison u Gradcu! Na šta to liči! Opadanje kriterijuma. I pročaja. Ali snobovi, kao i obično, nisu u pravu. Broj je izvanredan, jedan od boljih u poslednjih nekoliko godina. A sada ćete čuti i zašto je tome tako. 

Fenomen Džim Morison (skupa sa grupom Doors) beskrajno je mnogo složeniji od otrcane tabloidne sage o nadobudnom i talentovanom momku koji prekonoć uspeva u životu i koji se - ne uspevajući da podnese teret slave i novca - odaje pijenju droge, alkohola i svakonoćnim karambama sa devojčurcima iz takozvanog bekstejdža. Priređivač Savo Stijepović vispreno je uočio i još visprenije izbegao beslovesne zamke rok-mitologije i izborom tekstova čitaocu ponudio uzbudljiv zbornik o jednom vremenu koje je Morisona ekspresno vinulo do zvezda, da bi ga vrlo brzo (i još za života) sunovratilo u pakao. O kom vremenu govorimo? Reč je o „ludim šezdesetim“. Bilo je to doba prepuno energije i optimizma. Osetio se taj duh čak i ovde, na Balkanu, govorim to kao svedok, jer ga se srazmerno dobro sećam.

Šta je, dakle, bio motor te energije i tog optimizma? Eh, šta? Naivna vera da se od govneta ovog sveta - a uz pomoć LSD-ja, „širenja percepcije“, besomučnog „vođenja ljubavi“ i još besomučnijeg slušanja muzike - može napraviti ukusna pita. Iz rečenog nipošto ne treba izvući zaključak da je Džim Morison bio neki površni prangijaš. Daleko od toga. Bio je to obrazovan, talentovan i veoma načitan momak. Njegova, recimo, lektira obuhvatala je autore poput Blejka, Ničea, Ambouza Birsa, pa čak i nekih srednjevekovnih pisaca. Osim toga, bio je autor stihova koji bi mu - da je vodio sređeniji život - sasvim sigurno obezbedili mesto u antologijama američke poezije.

Morison je nažalost imao peh (nije, uostalom, jedini) da poveruje da se od zabave - što rok jeste bez obzira na to koliko ga neki saterivali u kulturu - može napraviti ideologija koja će iz osnova promeniti svet. Takođe je, čini mi se, poverovao da bi on mogao biti guru tog i takvog sveta. Stil života ga je, da kažemo, neprestano učvršćivao u toj veri, a realnost ga je neprestano upozoravala da se okane iluzija. Što Morison nije mogao! A verovatno nije ni hteo! Možda baš zato što je uvideo da su i „menjači sveta“ isti kao i svet protiv koga su se „borili“ dok se nisu dokopali para. Cenjenom čitalačkom publikumu preporučujem da ode u knjižaru i kupi najnoviji Gradac. Takođe mu preporučujem da iz naftalina izvadi film Olivera Stouna „The Doors“, jer se u njemu može videti ono što se u Gradcu može pročitati." - Svetislav Basara (danas.rs)

Možda ste zainteresovani i za ove naslove?