Aristotel

Opis:

Ima li veštica moć da sačuva svog nestašnog ljubimca? Znamo da mačke imaju devet života. I da su radoznale jako! Aristotel je mače umiljato i belo, za nestašluke uvek spremno, znatiželjno, odvažno i smelo toliko da je i devet života malo. Dobro je što je fina veštica Bela Dona njegova vlasnica. Ona se uvek nađe gde treba. Čista sreća? Ili je ova knjiga puna čarolije?

Reč pedagoga:

„Aristotel“ je knjiga namenjena deci, ali i svima koji su ostali verni bajkama za odrasle. Na prvi pogled, njen sadržaj i ilustracije su sasvim primereni dečjem uzrastu, ali će i svim odraslim čitaocima prijati izuzetna priča o prijateljstvu, bezuslovnoj ljubavi, toleranciji...

Takođe, ova knjiga može deci pomoći da se oslobode svojih strahova, a odrasle rasteretiti sujeverja i predrasuda koje su, nesvesno, preneli deci čitajući im mnoge druge bajke. Na primer: kroz dečju književnost i filmove namenjene najmlađima, navikli smo da su veštice uvek zle i ružne koje u svojim ogromnim kazanima spremaju najstrašnije napitke. Međutim, Bela Dona samo izgledom odgovara ovakvim zamišljenim predstavama veštica jer su mnogi njeni napici i čarolije zapravo, melemi za glavobolju i zubobolju, namenjeni bolesnoj deci. Dalje, da li ste baš ubeđeni da veštičije mačke moraju biti sasvim crne sa žutim očima koje plaše u mraku? Niste u pravu. „Aristotel“ je ime Bela Doninog kućnog ljubimca, tj. njene mačke i on je sasvim, sasvim beo.Takođe, obično se misli da su mačke lukave, prepredene, pomalo zločeste, izrazito inteligentne, sa jasnom svešću o sopstvenom identitetu... E, pa Aristotel nije takav. Od svih osobina koje pretpostavljate da mačke imaju, njega krasi samo izuzetna radoznalost. Konačno, ako ste mislili da je zaslužio ime starog grčkog filozofa svojom mudrošću, promišljenim razmišljanjima... – niste u pravu. Naprotiv, pre se može reći da je ovo ime dobio kao zaštitu od sopstvenih gluposti.

„Kada je Aristotel bio mali, nije znao da mačke imaju devet života.“

On nije znao mnogo toga što druge mačke (pretpostavljamo opet) znaju, pa su se njegovi životi brzo istrošili. Radoznalost i dečji (mačji) nestašluci su čak osam puta mogli biti kobni. Međutim, Aristotel je imao svog prijatelja. Kao što se iz priča zna, a u životu sve ređe sreće, pravi prijatelji su uvek u pravo vreme na pravom mestu. Tamo gde je najteže i onda kada su najpotrebniji. Svih osam puta, veštica Bela Dona je spasavala svoje mače. Zatim bi ga dugo četkala, kupala, mazila, grejala, hranila i iznad svega, svaki put ispočetka savetovala da čuva svoje preostale živote. I svaki put, ona mu je nežno tepala: „Maco moja mala, dušo moja, dragi moj...“ Ona svoju mačku nije grdila zbog čestih nestašluka niti kažnjavala jer ne ispunjava njena očekivanja. Bela Dona je znala da će njeno belo mače učenjem i iskustvom steći sve potrebne osobine. Činjenica da su bele mačke uglavnom nagluve, za Aristotela je značila povećan rizik da izgubi još koji život ali u očima njegove vlasnice, to ovu macu nije učinilo manje savršenom nego da je bilo koje druge boje i bilo kojih drugih osobina.

Slično važi i za vaše dete. Možda niste zadovoljni nekom njegovom osobinom, ili načinom na koji se trenutno bori sa problemima, ili ste očekivali drugačije sklonosti... ali ne zaboravite da je ono savršeno upravo takvo kakvo jeste. Pogledajte Belu Donu. Ako je ona mogla toliko voleti svoje belo, nagluvo, pomalo tupavo mače – zar je vama teško voleti svoje savršeno dete? Uostalom, koga ćete bezuslovno i bezrezervno voleti ako ne svoje dete? Takođe, ova izuzetna priča o prijateljstvu može vam poslužiti i kao uzor koji ćete ponuditi detetu kako se prava prijateljstva neguju, čuvaju, i redovnim zalivanjem porastu još lepša i šarenija.

Mnogo godina kasnije, kada je Aristotel odrastao i postao prava veštičja mačka, trud i strpljenje veštice Bele Done su se isplatili. Oni sada zajedno lete, na njenoj metli i „... nose spravljene lekove bolesnoj deci u postelje i u snu im daju po kašičicu ili im tek čelo nakvase – da se svih napasti otarase...“ I kao u svakoj pravoj bajci, živeli su zauvek srećno, jedna divna, pametna veštica i njena odrasla, tačnije, već ostarela bela mačka.

Jelena Holcer