Stradanje Srbije u Velikom ratu

Opis:

Monografija u kojoj su sabrani zapisi, sećanja i dnevnički izveštaji vojnika ali i običnih građana, pesnika, glumaca, stranih diplomata i prijatelja srpskog naroda, započinje onog odsudnog trenutka kad je više nego jasno da drugog izbora nema već da i Vlada i vrhovna komanda i sav živalj moraju u povlačenje jer je zemlja sa svih strana opkoljena neprijateljima, a Bugari mučki napadaju s leđa. „Saveznici su oprali ruke, neprijatelj je zaurlao: ’Raspni ga!’ Krst je već sadeljan, a Golgota je pred nama. Krećimo i penjimo se na nju!”, kaže Branislav Nušić, jedan od onih koji su doživeli albansku golgotu. „Krećemo u planine, krećemo svi: i kralj i vlada, i vojvode i đenerali, i vojska i narod. Krećemo u planine, u gudure; krećemo u glad i u smrt!

Penjaćemo se na snežne i nedogledne vrhove i spuštati se u mračne i studene klance, gde ćemo, kao prvi hrišćani bačeni u arenu, očekivati zveri da nas rastrgnu. Slavićemo svoja krsna imena po pećinama, držaćemo pomene svojim milim i dragim po vrletima; spavaćemo po snegovima i blatima; uspavljivaće nas arlauk vukova, a buditi arnautska puška. Gladovaćemo i skapavaćemo od gladi, bolovaćemo i desetkovaće nas boleštine. Zasipaće nas i pretrpavati smetovi; padaćemo u ponore i ambise; klaće nas i ubijati divlji Arnauti, sejaće nad glavama našim smrt iz oblaka sprave letilice i davićemo se u duboka blatna jezera. Vaj nama, sejaćemo svuda gde prođemo neopojane grobove, po urvinama i klancima, gde će nam zveri kosti glodati. I kad dospemo tamo gde smo jutros krenuli, umiraćemo još na pustim obalama Jadranskoga mora, gde ćemo provoditi bele noći i crne dane, čežnjivo pogledajući da nam Evropa dobaci mrve hleba ili da se na zelenome horizontu pojave brodovi sa zastavama koje nose spas onome što je preostalo od čitavog jednog naroda.

Bajka, bajka, bajka koju ćemo – ako preživimo ove teške dane – pričati svojim unucima, kao što su nama o nekadanjim zbegovima pričali naši dedovi!”

Ova monografija je njihova priča, za pamćenje nama, njihovim potomcima i unucima.

Pored više desetina tekstova domaćih autora, koji su dosada bili objavljivani u knjigama ili periodici, izbora iz knjiga stranih diplomata (Gerhard Gezeman, Anri Barbi, Ogist Bop, Arčibald Rajs i dr.), knjiga je oplemenjena umetničkom poezijom tog vremena, pesmama velikana srpske književnosti koji su preživeli albansku golgotu: Milutina Bojića, Vladislava Petkovića Disa, Stanislava Vinavera, Jovana Dučića. Tu su i naravno i one pesme koje su se najčešće pevale na frontu ili u izbeglištvu (Tamo daleko, Kreće se lađa francuska), ali i patriotska poezija objavljivana u Srpskim novinama, koje su tokom povlačenja izlazile u Nišu a potom na Krfu, od 1916. do 1918.

Priređivač se opredelio da svoj izbor tekstova oplemeni odlomcima iz romana Rastka Petrovića Dan šesti, jednim od najboljih literarnih svedočenja o Velikom ratu, kao i potresnim odlomcima iz Nušićeve Devetstopetnaeste, te da čitavu knjigu upotpuni citatima iz periodike tog vremena, mislima vojskovođa i generala, koji na najbolji način svedoče o nesagledivoj hrabrosti, junaštvu i stradanju srpskog naroda, a više od 200 fotografija, od kojih mnoge dosad nikada nisu objavljene, nesumnjivo doprinose autentičnosti knjige i njenoj celovitosti.

Možda ste zainteresovani i za ove naslove?