Baba Živankin recept za Propeć

„Naprviš testo od vodu i brašno ko’ za pitu, tako, da dobiješ četiri krevajčki. Onda uzmes sukaljku i staviš dve krevajčke jednu na drugu, turiš malo mas' između, pa sučeš. Staviš to u podmazanu tepsiju pa preliješ sas ulipana jaja, sir i malo mleko, i preko staviš druge dve krevajčke al krajeve onako malo podigneš uz tepsiju pa preliješ s ono resto od sir i jaja. Onda saviješ oni krajevi, pa turiš u šporet da se peče. Kad se ispeče, tol'ko naraste da će da izađe iz tepsiju, izvadiš iz rernu i pokriješ s krpu da odvugne i ete ti.“

Jug Srbije! Planine prekrivene gustom šumom, čist vazduh i mir. Ipak, ono što me iznova oduševljava na jugu Srbije su ljudi. Vredni, skromni, jednostavni, nesebični. I hrana! Sve je „domaće i neprskano“. Prosto obožavam miris pečene paprike koji se svuda širi. Tamo sam prvi put probala jaja sa pečenim paprikama i paradajzom (ne, nije u pitanju Bećar paprikaš) uz dodatak tvrdog domaćeg sira, ili kačamak sa sirom i spržom, lučene papričke „sas beli luk“, džinke (ljuta papričica), pitu sa sirom i divljim zeljem...  Na žalost, baka Živanka je već stara pa nisam dobila priliku da probam i Propeć ali sam zato dobila recept koji sam podelila sa vama.

Oduvek sam uživala u hrani i otkrivanju novih ukusa, a sticajem okolnosti, jako rano sam i naučila da kuvam. Od velike pomoći mi je bio stari Veliki kuvar moje mame. Sada je dostupan kuvar pod istim nazivom u izdanju Lagune. Velki kuvar obuhvata preko 1.000 recepata od kojih će vam voda poteći na usta, hiljade preglednih fotografija i odličan vodič korak po korak koji će vas naučiti kako da na trpezu iznesete dobra jela bez mnogo muke. Takođe, interesantna je i knjižica Bakina kuhinja.

Još dve knjižice sa receptima Sale & Pepe – Pasta  pirinač i Sale & Pepe – Sočno meso na trpezi donose nove recepte za brzu i jednostavnu prirpemu testenina, pirinča i mesa. Idealne su, kako za one koji obožavaju da kuvaju za svoju porodicu i prijatelje, za one koji nemaju mnogo vremena za kuvanje, tako i za one koji tek počinju da otkrivaju tajne kuhinje.

U poslednje vreme sve češće primećujem da se ljudi okreću zdravoj hrani. Jedna od boljih knjiga koja sadrži recepte koji se svi do jednog spremaju od sirove hrane je Kotliću su u paklu, u Raju nema kuvanja, Maje Volk, koja je obolela od raka i onda izlečila sebe tako što je uz pomoć prijatelja sa posebnim režimom ishrane, i sama krenula putem zdrave ishrane.

"U gradovima gde sam živela i studirala ili bila samo avanturista,  nisam imala novca za restorane niti sam volela da kuvam, pa sam živela uglavnom na voću. To što se tamo dobro osećam, imam energije i nisam bolesna, pripisivala sam lepotama Pariza, Sidneja i Stokholma, ni ne pomišljajući da se zahvalim na svome zdravlju upravo tom jeftinom voću… Dvadeset godina kasnije, moje telo, iznureno i iscrpljeno, loše decenijama hranjeno odlučilo je da prekrati sebi muke i da umre. Građanski rat u mojim ćelijama je počeo i ja sam obolela od raka. Prošla sam kroz agresivne i barbarske metode medicine, i kad su završili sa mnom, bila sam invalid – bez pljuvačnih žlezda, bez epiglotisa, iščupanog grkljana, trajno opale kose od gubitka težine i stresa, mrtve kože, sa imunitetom na nuli, starica kojoj su ispadali zubi od radijacije i hemoterapije, i čija krvna slika ničim nije mogla da se popravi. Krenula sam kao i svi, sa idejom, jaka hrana će me osnažiti, udarila sam po mesištu, kajmaku, siru, slanini i džigerici i napravila još gori haos...Onda, slomljena depresijom, ne na ivici, već u sred nervnog sloma, obratim se čoveku koga znam već deset godina i koji je trajno zdrav, i sve mlađi i vitalniji svake godina, za koga sam znla da se čudno hrani.... Tog dana je počeo moj preobražaj... " Neke od recepata Maje Volk možete pogledati OVDE.

Knjiga koja mi je takođe, privukla pažnju - Kod srpskog pisca- kuhinjska dela, je specifična po tome što je Miodrag Raičević okupio više od sto dvadeset pisaca svih generacija, sa raznih strana, koji su po svojoj volji pisali ili recepte u koje su dodali malo književnosti ili književne tekstove u koje su udenuli svoje gastronomsko umeće.

“ Sprža od merak" - Autor: Saša Stojanović
(Na zahtev Miodraga Raičevića, koji za „Službeni glasnik“ priprema knjigu „Kod srpskog pisca“, poslao sam svoj skromni doprinos. I to na dijalektu)

“Svinja - kolko-tolko pitoma, ako već ne mož’ umiljata; kazan - što pogolem, to pobolje; sol; tucana paprika (mož’ i gruvana); crni lukac, oljupen; paprika iz turšiju, bez dršku; džinke, otrovljute; kominjak; gladna usta…

Treba li da podsićam čitaoci da svinja mora da bude dobro utepana? Jer neje samo jedan od bajagi majstori jurio životinjku sa šuko-utičnicu mesto njušku - sa svem nož u svinjsku gušu - po dvorište i po komšil’k; ako prvo čuješ skičanje i vikanje po sokaci, pa se pojavi svinjče sas dršku što mu viri iz šiju, da znaš da odma’ iza njega ide i klač bez iskustvo, što dahća i pcuje: e, na njega mu tovarenje sas zajebanciju ne gine dok je živ, a nadimak mu ostaje i na unuci, garantovano…

…Daklem, taze i namrtvo utepan „losos iz kočinu“ prvo se šuri i skida se koža; ne skine li se, lako mož’ da dobiješ čvarci, a toj prajiv samo još onija što ne znaev koje je sprža. Važna napomena: izbegava se klanje u subotu, jel je to dan za porodično banjanje; lako se mož’ desi da ti cela familija uripi u tekme sas vrelu vodu i pre svinju. Elem, celo salo se seče u kocke, col sa col do dva sa dva cola; u dobro zagrejan kazan - nemoj da pobrkaš sa korito od onomad, tam su deca odamno - sipuje se od kilo do tri kila vodu, a kocke se turaju odma i počinje topenje sas mešanje. Neki majstori turav i loj od bubrezi, za svaki slučaj. K’d se salo otopi, kazan se prebacuje na ‘ladnu zemlju i sas cedaljku i gazu se odvaja mas’. Taj mas’ je prva klasa i čuva se za dečurliju i za bolni; namažeš gu debelo na leba, frljiš preko njuma sol i papriku i puštiš sitnu dečicu na sokak: ništa gim neće fali, ne se sekiraj. K’d se mas’ odvoji, kazan se vrća na vatru i pa se meša, al’ sad pojako, dok se grbina muški ne oznoji. Opet se vadi mas’, ali je toj s’g druga klasa: čuvamo gu s’m za gosti. U ono što je ostalo mož’ da dodaš koje oćeš, al’ najbolje pasuje meso skinuto od obarenu glavu. Ponovo se dosipuje nekolko kila vodu i sas varjaču se razbivav golemi parčiki na pomalečki. Mešanje ič ne sme da prestane još najmanje cel sat…” Ceo tekst možete pogledati OVDE.

I za kraj naravno desert. Ko još ne voli čokoladu? Čokolada ima interesantnu istoriju. Ime potiče od Asteckog naziva Ksocolatl, a Asteci su je pili hladnu i spravljali od, na suncu sušenog, prženog i isitnjenog, kakao zrna kome su dodavali začine, vanilu i vodu. Vraćajući se sa putovanja u Novi svet Kolumbova posada je 1502. godine, donela u Evropu prve količine zrna kakaoa. Španci su ga kombinovali sa vanilom i drugim začinima, šećerom i mlekom i dobili preteču čokolade.

Knjižica Čokoladni snovi sadrži recepte, kao što i samo ime kaže, za brojne deserte sa njenim veličanstvom čokoladom u glavnoj ulozi i sugurno će svako pronaći nešto za sebe.

Evo jednog recepta za Propreć koji sam pronašla na Coolinrka.com - Vranjski Propeć. Razlika je samo u tome što baka nikada nije koristila testo za hleb već za pitu, tj. nije koristila kvasac. I naravno, kore moraju biti domaće!

 

Prijatno!