Poznati glumac Stiven Fraj ne krije da je bolovao od depresije, a čak je i pokušao samoubistvo. Sam kaže da je proveo dobar deo života razmišljajući o smrti. Evo šta je shvatio.

“Šta treba da mislimo o smrti? Jedina stvar u koju možemo biti sigurni je da ćemo umreti. Svi do jednog. Neki ne vole da misle o tome i ne prihvataju to. Više vole da misle da smrt nije kraj i da će nastaviti život negde drugde, možda u sledećem životu, ili na drugoj planeti, ili na nekom mestu gde ih čeka nagrada ili kazna. Ali želeti da je nešto istina i to da nešto zapravo jeste nisu iste stvari i ne postoji dokaz da naš um može da preživi smrt tela. Kako možemo da osetimo lepotu sunca na licu, iskustvo, vrlinu ili ljubav ako nemamo telo? I ako je život večan, ne bi li izgubio baš ono što mu daje oblik, svrhu ili značenje?

Mislite o tome kao da čitate dobru knjigu ili jedete ukusnu tortu. Ovo mogu da budu sjajna zadovoljstva, ali baš ono što ih čini slađim je da imaju kraj. Šta vam vredi dobra knjiga koju čitate… I čitate bez kraja. Ili dobra torta koju neprekidno jedete. Smrt je prirodan deo života. Ima smisla da probamo da je se ne plašimo, nego se pomirimo sa tom činjenicom. Onda bi mogli da nađemo svrhu i smisao u “ovde i sada”. Da probamo da pomognemo ljudima da urade to isto i da se potrudimo da radimo najbolje što možemo bez razmišljanja o nagradi ili kazni. Kada umremo živećemo u onome što smo ostavili iza sebe i uspomenama ljudi čijih smo života bili deo.

Naša tela će se rastvoriti i ponovo biti deo ciklusa prirode. Atomi koji nas čine postaće drveće, ptice, cveće i leptiri”, izneo je svoje viđenje zagrobnog života poznati glumac.


Preuzeto sa Bookvar - Magazin za promociju čitanja

		>