“Frulaš iz Hamelna“ je poznata svetska bajka. Hameln je stvarni grad u Nemačkoj iz kojeg je 1284. godine nestalo 130 dece na misteriozan način.

U bajci gradić napadaju pacovi. Stanovnic su pokušali na sve moguće načine da se reše pacova, ali ništa nije uspelo, sve dok se nije pojavio frulaš koji im je ponudio pomoć u zamenu za novac. On je svojom pesmom odvukao glodare van grada, ali nakon što im je učinio uslugu stanovnici su odbili da mu plate.

Kako bi im se osvetio frulaš uz pomoć frule i specifične melodije omađija decu i odvodi ih u šumu. Gradonačelnin koji je očajan, jer je i njegov sin otet, plaća frulaša i priča se završava sa srećnim krajem.

Naime, ova bajka je zasnovana na srednjovekovnoj legendi koja se oslanja na stvarni istorijski događaj.

Po legendi 1284. godine frulaš je pacove omađijao i odveo do reke Vzer u kojoj su se pacovi udavili. Kao i u bajci gradonačelnik odbija da plati. Iz osvete frulaš se vraća i muzikom odvodi skoro svu decu. Tri deteta nije uspeo, jer jedno bilo hromo, drugo gluvo, a treće slepo. Oni su obavestili stanovnike šta se dogodilo.

Verzije se razlikuju, po jednoj deca su završila u reci, dok druga kaže da ih je odveo na planinu Kopenberg. Postoji i verziju u kojoj ih vraća kući nakon što mu je isplaćena usluga.

Prvo pismeno pominjanje događaja je iz 1384. godine, kada je u gradskom letopisu zapisano: “Prošlo je 100 godina od kako su naša deca otišla”. Pacovi se međutim prvi put pominju tek oko 1559. godine.

Jedna od njih navodi na mogućnost da su deca umrla prirodnim putem zbog neke zaraze ili nesrećnim slučajem, a da frulaš simboliše smrt. Varijante ove hipoteze ukazuju na to da su se deca možda udavila u Vezeru, stradala u klizištu, ili zakačila neku epidemiju.

Neke hipoteze naslonjene na ovu su i jezive, pa tako neki misle da su hamelnska deca bila namamljena od strane neke paganske ili jeretičke sekte do šuma kod Kopenbrigea radi ritualnog plesa gde su stradala u klizištu ili u vrtači.

Sredinom 15. veka nastao je Lineburški rukopis u kome piše: “U godini 1284, na dan Svetih Jovana i Pavla 26. juna, od strane frulaša obučenog u mnoge boje, 130 dece rođenih u Hamelnu je zavedeno i izgubljeno na mestu pogubljenja kod brežuljka“. Ovo je najstariji sačuvani opis događaja. Ne zna se na koji tačno brežuljak u blizini grada autor misli.

Kasnije su ljudi tvrdili da je frulaš zapravo bio đavo.

Preuzeto sa Bookvar - magazin za promociju čitanja

		>