Volite krimi romane? Prema informacijama koje su sakupljene na prošlogodišnjem sajmu knjiga najviše su se tražili upravo krimi romani a većinu bestselera čine upravo romani sa kriminalističkom pozadinom. Mnogi ozbiljni kritičari smatraju romane krimi žanra otpadom ali činjenica je da ovaj žanr i dalje opstaje. Možda je jedan od razloga za to što većina nas voli dobru misteriju. 

 

Malo je poznata činjenica da je Edgar Alan Po svojom pričom "Ubistva u ulici Morg" začetnik kriminalističkog žanra. Od tada pa do danas napisano je mnogo romana krimi tematike. Bilo ljubitelji krimi žanra ili ne, svi znamo za Agatu Kristi i  Poaroa, Artura Konan Dojla i Šerloka Holmsa ili Džordža Simenona i inpektora Megrea.

Ipak, danas ćemo se pozabaviti savremenijim romanima krimi žanra.

Roman Močvara, islandskog pisca Arnaldura Indridasona jedan je od romana iz serijala o policijskom inspektoru Erlenduru. Proglašen je najboljim skandinavskim kriminalističkim romanom, preveden je na preko dvadeset svetskih jezika i prodat je u preko milion primeraka. 

Inspektor Erlendur je razvedeni pedesetogodišnjak narušenog zdravlja, čija je ćerka zavisnica od heroina a sin alkoholičar. Mada antiheroj u svakom pogledu, on je izuzetno posvećen poslu i ima neverovatan dar da nađe i sledi pravi trag.

Roman počinje tako što policija na uviđaju u stanu jednog starca pronalazi misterioznu poruku ubice i fotografiju groba u kome je sahranjena četvorogodišnja devojčica. Inspektor Erlendur preuzima slučaj i u potrazi za dokazima vraća se decenijama u prošlost prateći tragove kroz mračne porodične tajne i neobične forenzičke dokaze sve dok ne otkrije stvari jezivije i šokantnije od ubistva jednog usamljenog starca

"Napadač kao da je uzeo prvi predmet koji mu je pao pod ruku i njime  udario žrtvu po glavi. Pepeljara je bila od debelog zelenog stakla i sigurno jedno kilo i po teška, procenio je Erlendur. Dobra alatka za ubistvo. Napadač pepeljaru sigurno nije doneo sa sobom a onda je ostavio okrvavljenu na podu.
To su bili očiti tragovi: čovek je otvorio vrata i možda ponudio gostu da uđe. U svakom slučaju ušao je s njim u dnevnu sobu. Možda je poznavao gosta, možda i nije. Napadnut je pepeljarom, jedan jak udarac, i napadač je izleteo napolje, ostavivši otvorena vrata. Slučaj rešen.
Osim poruke.
Bila je napisana na papiru s linijama formata A4, koji kao da je bio istrgnut iz sveske sa spiralom. To je bio jedini nagoveštaj da je ubistvo učinjeno s predumišljajem; sugerisao je da se gost ovde pojavio s namerom da ubije domaćina. Gosta nije obuzeo trenutni bes kad se našao u sobi. On je ušao u stan planirajući da ubije. Napisao je poruku. Tri reči koje Erlenduru nisu ništa značile. Da li ih je napisao pre nego što je došao ovamo? Još jedno očito pitanje na koje treba naći odgovor."

 

Sledeći naš izbor je Grad Kostiju Majkla Konelija.

Roman govori o kostima dvanaestogodišnjeg dečaka koje su bile zakopane dvadeset godina a pronađene sasvim slučajno. Hari Boš preuzima slučaj koji će prizvati najmračnije uspomene iz njegove sopstvene mučne prošlosti. Rasvetljavajući skrivene priče, on otkriva dečakov identitet i rekonstruiše njegov život, Otkriva da je dečak bio žrtva zlostavljanja, da ga je majka ostavila kao bebu i da, po logičnom sledu zaključaka, sumnja pada na oca, Ipak da li je baš sve tako očigledno?

Kosti koje su pronašli izazvaće poprilčan broj nevolja a karijera i privatni život Harija Boša će se zauvek promeniti u zapanjujućoj završnici.

"Put je bio strm. Kanjoj Lorel proseca Santa Monika planine. Sporedni putevi račvaju se prema vrhovima planina. Avenija Vonderlend završava se na zabačenom mestu, gde su kuće od pola miliona dolara okružene gusto pošumljenim i strmim zemljištem. Boš je nagonski znao da će traganje za kostima u ovoj oblasti biti prava noćna mora. Zaustavio je kola iza vozila patrole, koja je već stigla na adresu koju mu je Mankijevič dao, i pogledao na sat. Bilo je četiri i trideset osam. Zapisao je vreme na čistom listu beležnice i zaključio da ima još oko sat dnevnog svetla.
Vrata mu je otvorila njemu nepoznata policajka. Na pločici joj je bilo ispisano prezime Brašer. Povela ga je kroz kuću do radne sobe. Njen partner, pozornik kog je Boš prepoznao i setio se da se preziva Edžvud, tu je razgovarao sa sedokosim muškarcem koji je sedeo za pretrpanim radnim stolom. Na stolu je stajala kutija za cipele bez poklopca.
Boš je ušao i predstavio se. Sedokosi muškarac je rekao da se zove doktor Pol Gijo i da je lekar opšte prakse. Nagnuvši se napred, Boš je video da je u kutiji kost zbog koje su se i okupili. Bila je tamnosmeđa i ličila je na komad kvrgavog naplavljenog drveta.
Video je i psa kako leži na podu pored doktorove radne stolice. Bila je to velika keruša žutog krzna."

I za kraj, roman Mrtva priroda sa vranama, autora Daglasa Prestona i Linkolna Čajlda, vodi nas zabačenu provinciju države Kanzas, gradić Medisin Krik, u kojem se dogodilo  jezivo ubistvo ritualnog karaktera. Nepoznata izmasakrirana žrtva pronađena je na maloj čistini u polju kukuruza.

Iako lokalni šerif uverava novinare i uznemireno stanovništvo da je reč o izolovanom incidentu, harizmatični FBI agent Pendergast smatra da je situacija mnogo dramatičnija te da sledi serija ubistava.

Ubica zaista pretvara ovaj lokalitet u sopstveno lovište a potraga za počiniocem odvodi protagoniste ovog izvanredno uzbudljivog i briljantno napisanog romana u ranu istoriju Medisin Krika, sve do događaja poznatog kao maskar "Sablasnih ratnika" iz 1865. godine.

 

 

 

>