Nisam bio takva neznalica kako je on zamišljao. Mnogo toga sam naučio u porodici, još od detinjstva, sve moguće besplatne nauke prenete s generacije predaka iz Abrucija. Ali je teško bilo primeniti to znanje.



Na primer, godinama sam znao da se veštice izbegavaju tako što nosiš šal sa resama, jer se veštica pri napadu zamajava brojeći rese i nikada te ne ugrozi. Znao sam i da je kravlja mokraća prosto čudesna za rast kose na ćevalim glavama, ali do tada nisam imao prilike da primenim taj podatak.

Znao sam, naravno, da crveni šal leči boginje, a crni šal upalu grla. U detinjstvu, kad god me uhvati groznica, baba mi je vezivala parče limuna za zglob na ruci, od toga bi uvek pala temperatura.

Znao sam i da đavolje oko izaziva glavobolju, a baba me slala napolje na kišu da zabodem nož u zemlju, što je skretalo munje od naše kuće. Znao sam, ako spavaš s otvorenim prozorima sve veštice iz okoline ti uđu u kuću, a ukoliko baš moraš da spavaš na svežem vazduhu, malo crnog bibera posutog po simsu ispod prozora tera veštice na kijanje i onda ne ulaze.

Znao sam i da uvek možeš da izbegneš zarazu kad ideš u posetu bolesnom drugaru, samo ako pljuneš na njegova brata. Sve to, i daleko više od toga, saznao sam s godinama i nikada nisam zaboravio.

Ali učiš dok si živ, a tretman od belog luka i soli za bračni krevet bio je ipak nešto novo. Moj Tata je verovatno bio u pravu. Nisam bio tako pametan u celoj priči. Mada sam i dalje ozbiljno sumnjao da je Džojs zatrudnela u novembru na Maminom kauču.

Odlomak iz romana "Puna života" - Džon Fante

		>