Čovek koji se smeje

Opis:

U delu Čovek koji se smeje koje je objavljeno 1869. Igo se vraća političko-socijalnim problemima i daje kritični prikaz aristokratije

Gviplen, junak romana, tako je unakažen nožem da ima večni osmeh na licu. Kad je imao deset godina, zločinci ga ostavljaju jedne ledene zimske večeri na pustoj obali, bežeći pred engleskom policijom koja ih je gonila.

- Ovaj smeh na mom licu urezao je jedan kralj. Ovaj osmeh izraz je opstečovečanskog bola. Ovaj smeh znači mržnju, prinudno ćutanje, bes, očajanje. Ovaj smeh je posledica mučenja. Ovaj smeh potiče od nasilja. Kada bi ovaj smeh imao Satana, to bi bila osuda Boga. Ali večito nije nalik na prolazno; pošto je ono apsolutno, ono je pravedno; bog mrzi ono što rade kraljevi. Ah, vi me smatrate za izuzetak! Ja sam simbol. O, vi bezumni silnici, otvorite oči. Ja oličavam sve. Ja predstavljam čovečanstvo onakvo kakvim su ga učinili njegovi gospodari. Čoveka su unakazili. Ono što je meni učinjeno, učinjeno je ljudskom rodu. Unakazili ste mu pravo, pravdu, istinu, razum, kao meni oči, nozdrve i uši; i njemu su kao i meni u srce stavili izmetlište gneva i bola, a na lice masku zadovoljstva. Milordi, kažem vam, ja sam narod. Danas me ugnjetavate, danas ste me izviždali. Ali budućnost je mutna jugovina : što je bilo led, postaje talas! Što je izgledalo postojano, biće satrveno. Jedna grmljavina, jedan tresak - svršeno je.

Blizi se čas kada će jedan grč srušiti vaše ugnjetavanje, kada će rika biti odgovor vašem zviždanju.''

Možda ste zainteresovani i za ove naslove?