Na današnji dan, 26. novembra, 1865. godine objavljena je knjiga koju smo svi čitali kao deca – "Alisa u zemlji čuda", mastovita priča o Alisi devojčici koja pada u zečiju rupu i nalazi se u zemlji čuda, koji je napisao engleski pisac Čarls Latvidž Dodžson pod pseudonimom Luis Kerol.
Dodžson je inspiraciju za svoje priče pronalazio u druženju sa decom dekana Krajst Čerč koldža, gde je Dodžson živeo i radio gotovo pola veka. Ovaj genijalni matematičar, noću bi beležio sve jezičke zavrzlame nastale u toku druženja sa decom.
Rukopis "Alisine avanture" nastao je 1862. godine, i namenjen je kao božićni poklon Alisi Lidel kao uspomena na jedan letnji dan koji je Dodžson proveo na Temzi sa decom svog prijatelja velečasnog Henrija Džordža Lidela - Herijem, Alisom, Lorinon i Edit.
Tog dana, 4. jula 1862. godine, Čarls Latvidž Dodžson ispričao je kćerki svojih prijatelja, desetogodišnjoj Alisi Lidel, priču o devojčici, koja je trčeći za kunićem pobegla u Zemlju čuda. Na molbu devojčice kojoj se priča mnogo dopala, Dodžson je zapisao priču od koje će kasnije nastati knjiga "Alisa u zemlji čuda".
13. novembra 1862., profesor Čarls Latvidž Dodžson, pribeležio je u svoj dnevnik: “Počnjem da pišem bajku o Alisi, nadam se da ću je završiti do Božića.“
Tri godine nakon toga pojavilo se prvo izdanje knjige u kojoj je lik glavne junakinje nastao po uzoru na Alisu Lidel.
Ipak, bilo je potrebno mnogo ubeđivanja dok nije dozvolio da se njegovo delo štampa. Ilustracije za prvo izdanje uradio je karikaturista Džon Teniel, pozna i po tome što je pola veka radio ilustracije za satirični britanski časopis „Panč”. Zanimljvo je da je Dodžson izdavaču dao precizne instrukcje kako knjiga i ilustracije moraju da izgledaju - Čuveni „mačak koji se kliberi” morao je biti visok tačno deset redova teksta u koji je umetnut, Alisin vrat treba u štampi da poraste trinaest centimetara…
Dodžson je postao Luis Kerol nakon što je 1865. godine knjiga konačno izašla, u pokušaju da pobegne od slave i novca.
Tek pred kraj 19. veka "Alisa u zemlji čuda" prepoznata je kao „ona retka vrsta knjige koja pripada svim dolazećim generacijama podjednako, sve dok je jezika i reči” (Ser Volter Besant). Danas, teško da postoji jezik na koji nije prevedena. Priča se poigrava logikom na način koji joj je obezbedio dugotrajnu popularnost kako kod dece, tako i kod odraslih i smatra se jednim od najkarakterističnijih predstavnika takozvanog žanra literarnog apsurda, a njena naracija i struktura imale su ogromni uticaj, prvenstveno u žanru fantastike.
Čitavu slavu za sebe uzela je Alisa, po želji Luisa Karola. Čarls Dodžson umro je 1898. ali se Alisa Lidel, udata Hargrivz, do kraja života sećala svog detinjstva i drugovanja sa matematičarem u Krajst Čerču. Kada je imala osamdeset godina 1932. Alisa je otišla u Ameriku,gde je na Kolumbija univerzitetu primila počasnu diplomu zato što je inspirisala tako jedinstveno remek delo književnosti.
Gotovo da je zaturen njegov citat koji govori o toj opsednutoj znatiželji prema dečijoj mašti: „Dao bih svo bogatstvo koje je godinama nagomilavano, dao bih i ovo što je preostalo od života, kad bih samo još jednom mogao da budem malo dete, i da doživim samo jedan svetli letnji dan”.
Izvori: Politika.rs
Vidovdan.org
| > |
|---|
