Selila sam se tacno 15 puta. Za razliku od mnogih, ja volim selidbe. Ni u jednoj kući nisam bila duže od tri godine. Uvek mi je u narednoj bilo bolje. Ili je bilo jeftinije, ili je bilo veće, ili je imalo terasu, ili je bilo bliže... Tako sam samoj sebi objašnjavala. Sve sam znala unapred, planirala gde ću i šta od nameštaja da stavim... samo nisam znala kakav je komšiluk. To je tek trebalo da otkrivam.

Prvi stan, vrata pored mojih, komšinica Nada. Navodno je obožavala mačke, imala sama dve, skupljala po komšiluku i "spasavala im živote." A onda je jednog dana pozvonila meni na vrata - "Gorice, našla sam ovo mače, neće niko da ga uzme, ako ga ti ne uzmeš ja ću da ga udavim".

Kako je vreme prolazilo, svašta se dešavalo. Komšije iznad nje su imale dvoje male dece, a ona je često išla i do njihovih vrata jer joj je smetala buka - "Zašto vaša deca stalno trče", "Zašto vaša deca stalno padaju"... nije bilo kraja. Kad je slučajno sretnem na hodniku, žalila mi se kako stalno prže slaninu za doručak i da cela zgrada smrdi. Baksuz.

Živela sam jedno vreme u staroj zgradi koja je imala divno dvorište. Dve šljive, orah i još jedno drvo, pravili su divnu hladovinu. Samonikla trava...milina. Već sam sebe zamšljala kako u tom hladu s proleća ili u leto sedim, pijem kafu, blejim, čitam knjigu... Na sred dvorišta bili su razapeti konopci za sušenje veša. Naivno sam mislila da je to najmanji problem. Sve to može da se premesti na dno dvorišta. Sazvali smo kućni savet da se dogovorimo, svi naravno bili za, sem gospođe iz prizemlja, vlasnice motki i kanapa za veš. "Neeeee dolazi u obzir, to je moj pokojni muž postavio jos pre dvadeset godina, ne sme niko da dira. I šta vi hoćete da radite u ovom dvorištu?".

Gospođa je imala astmu i probleme sa pritiskom. Kad bi se svađala sa nekim (a to je bila svakodnevna pojava), hvatala bi se za gušu, gubila vazduh, padala i jaukala. Onda se zove hitna pomoć, tinuninu stiže i milicija jer je optuživala drugu posvađanu stranu, da je htela da je ubije. Baksuz.

Sledeć stan je bio u zgradi u centru. Uglavnom stariji ljudi u komšiluku, zna se kućni red od 14h-17h se poštuje. Imali smo zatvoreno betonsko dvorište sa košem za basket. Stan u visokom prizemlju gleda na dvorište, milina. Dođe mi najbolja drugarica sa troje dece na nedelju dana, plus moje jedno, taman zabava napolju. Na trecćm spratu snajper baba koja živi na prozoru i osmatra šta se zbiva. Bilo je 10min do 5h, deca mole da izađu u dvorište i dogovorimo se da budu tihi, a da im javim kad bude 5h. Kako su kročili nogom, ćutke, maltene na prstima, tako je ona graknula sa terase "Vi znate da je kućni red, bežite iz dvorišta". Nisam joj ostala dužna. Baksuz.

Sprema se novi zakon o buci i pravilima ponašanja u zgradi, kome se silno raduju svi baksuzi i sve snajper babe. Po tom zakonu, deca neće smeti da trčkaraju po kući ako to smeta komšiji, muzika će morati da bude na nivou "sobne jačine" šta god to značilo, hodanje na štiklama, veliko spremanje ...ništa - ako smeta komšiji... Kazne i do 50.000 din.

Znači - sanatorijum. Polako, na prstima, tiho, ilegala... da se udovolji svim baksuzima.

Samo, ispod mire, sto đavola vire ...

A vi, kako 'te?

Preuzeto sa AllMe

		>