Ona je znala da ono što se događa jednom od nas, događa se gotovo svima. Naši životi nisu tako različiti – mada nam se sviđa da drukčije mislimo o tome. – "Žene”, Bukovski

 

 

Na današnji dan, 16. avgusta 1920. godne, rođen je Čarls Bukovski. Američki pisac, pripovedač i romanopisac.

Bukovski je pisac koga ili obožavate ili mrzite. Iako Bukovskog često karakterišu kao šovinistu, ne može mu se osporiti  trag koji je ostavio za sobom u vidu svojih romana, priča i pesama koji se itekako čitaju i citiraju. Ono što ga izdvaja jeste njegov eksplicitan, sirov i ponekad vulgaran književni izraz. Njegov stil je brutalan ali istinit, izuzetno realan i nimalo romantičan. Možda je baš to što piše jezikom običnog čoveka doprinelo čitanosti njegovih dela jer je bilo lako identifikovati se sa njegovim likovima.

Teme o kojima piše su šarolike i raznovrsne a u centru interesovanja ovog pisca su uvek patnje i problemi običnog čoveka. Njegovi likovi su očajni, nesrećni ljudi, gubitnici i osobenjaci sa margina društva ogrezli u poroke, često na ivici ludila, emocionalnog sloma i materijalne bede

Dela Čarlsa Bukovskog su u osnovi autobiografska. I on sam je imao nesvakidašnje detnjstvo, ne baš adekvatno roditeljstvo, život prožet alkoholnim isparenjima, lutanjima.

Svakako najpoznatiji lik je Henri Kinaski, alter-ego Čarlsa Bukovskog koji se pojavljuje u mnogim njegovim pričama i romanima. On je simpatični gubitnik, pijanac, kockar i ženskaroš koji živi na ivici bede, druži se sa propalicama i prevarantima, a žene povremeno koristi kako bi se dokopao visokog društva. Baš kao i Bukovski, Henri Kinaski preferira da bude sam, pije, piše i sluša klasičnu muziku.

Danas izdvajamo romane u kojima se pojavljuje alter-ego Bukovskog -  Henri Kinaski.

Roman Bludni sin je uvod u autobiografsku sagu Bukovskog, kao i svojevrstan uvod u ostale romane. Pisan je u prvom licu i prati tinejdžerske godine Henrija Kinaskog za vreme Velike krize u Los Anđelesu.

Bludni sin se pojavio 1982. godine sa originalim nazivom "Ham on Rye" i predstavlja parafrazu  Selindžerovog Lovca u žitu. U bukvalnom prevodu Ham on Rye bio bi „sendvič sa šunkom“, simbol najjednostavnije hrane u SAD. Ali reč "ham" istovremeno je izraz za promašenog glumca, diletanta koji „drami“ na sceni i skreće pažnju na sebe, dok je "rye" izraz za viski.

 

"Odbojna mi je bila svaka ideja da postanem nesto, od toga mi je bilo muka... Da se ozenim, napravim decu, odlazim nekud na posao svakog bozjeg dana i vracam se. Ni u ludilu... Zar je covek samo zato stvoren: da izdrzi sve to i onda umre? Radije bih negde prao sudove, vracao se u svoju rupu i pio dok ne zaspim..."

 

Faktotum je nastavak romana Bludni sin i prati period života Henrija Kinaskog kada je izbačen iz kuće i kada je postao beli golja (termin američkih crnaca za belce koji nemaju kuću). U periodu  od 19. do 35. godine živeo je kao skitnica besciljno lutajući Amerikom. Očigledno je da se trudio da što manje svog vremena provodi na besmislenim poslovima koje je morao da odrađuje da bi preživeo.

Po mišljenju kritike ovo je najbolji roman Čarsla Bukovskog.

 

Pošta predstavalja prvi roman koji je Bukovski napisao kada mu je vlasnik izdavačke kuće “Black Sparrow Press” ponudio mesečnu stipendiju od 100 dolara kako bi se u poptunosti posvetio pisanju uz uslov da prestane da radi u pošti .

Roman, koji je napisao za mesec dana, predstvalja autobiografiju piščevih kasnijih godina i obuhvata njegov život od 1952. i ostavke u Poštama Sjedinjenih Država nakon tri godine službe, preko njegovog povratka 1958. do konačne ostavke 1969. Tokom ovog perioda Kinaski/Bukovski radi kao poštar nekoliko godina. Nakon kratke pauze, tokom koje se izdržavao kladeći se na konjske trke, vratio se u poštu da radi kao sorter. U svemu tome opstaje zahvaljujući piću, ženama i ciničnom pogledu na svet. 

 

Romanom Žene, u kome je duhovito prikazao svoj književni uspon, Bukovski je stekao svetsku slavu i konačno počeo da živi od pisanja a žene su konačno počele da ga primećuju.

Veliki broj akni prouzrokovao je ožiljke po licu i telu  koji Bukovskog određuju kao nekoga ko nije omiljen u društvu. Zbog fizičkog izgleda, u mladosti, Bukovski nije bio omiljen ni  kod žena. Smatrale su ga ružnim.

I kasnije, Bukovski se vezivao za starije žene, koje su bile sklone porocima kao i on sam, za žene sa čudnom prošlošću i potresnim životnim pričama. Opisuje ih kao osobe uništene depresijom, uzaludnim gnevom, vriskanjem i besmislenim samosažaljenjem. Sa njima je pronalazio crtu zajedništva, utehu za sopstvene duševne tragedije, prazan krevet i još praznije flaše.

"Pošto sam se rodio kao muškarac, žudeo sam za ženama neprestano, što niže su pale, tim bolje. Mene su žene, dobre žene plašile, jer su možda htele dušu, a ja sam hteo da sačuvam taj deo sebe. Uglavnom sam žudeo za kurvama, prostim ženama, jer su bile tupe i bezosećajne, i nisu imale ličnih prohteva. Ništa nisam gubio kad su odlazile. Istovremeno, čeznuo sam za nežnom, dobrom ženom, uprkos previsokoj ceni."

Kao što je već rečeno, Bukovskog ili zavolite ili zamrzite. Ipak, jedno je sigurno - neće vas ostaviti ravnodušnim.

		>