Roman “Refren” je  snažno književno delo neverovatnog psihološkog raspona, neobične strukture i neobičnog literarnog postupka!

Istinita priča u kojoj su svi likovi i događaji stvarni, postojali su ili još uvek postoje. 

Roman je ovogodišnji kandidat za nagradu “Pegaz” koju dodeljuje Književna omladina Srbije. Tim povodom, bliže vam predstavljamo mladog pisca Andriju Jonića.

 

1. ,,Refren’’ je malo iznenađenje. U ovom romanu se bavite  jednim aktuelnim problemom. Možete li nam reći šta je tačno tema romana, i odakle takva potreba?

-          Ovo još uvek za mene predstavlja najteže pitanje (smeh) ali pokušaću da dam što precizniji odgovor. “Refren” predstravlja poruku koju  svako ljudsko biće treba da pročita iz razloga što je kolektivna svest ljudi u velikom problemu. Međutim, taj „aktuelni problem“ kako ste ga nazvali, nije samo trenutni problem naše civilizacije već nas prati od samog početka i kako stvari izgledaju pratiće nas još dugi niz godina ako se ne budemo osvestili i pogledali na to šta mi zapravo radimo. Nijedna vrsta ne uništava samu sebe, pogotovo ne na način koji smo mi stvorili. Jednostavno, mislim da je vreme da shvatimo da smo nešto više od zamišljenih poslova za koje dobijamo papir zamišljene vrednosti u izmišljenim državama koje su okružene zamišljenim granicama i naseljene izmišljenim nacijama. Ako pogledate groblja, shvatićete da 90% mrtvih ne bi bilo tu da nema sistema koji smo stvorili i koji nas svakim danom sve više uništava. I pored velikog tehnološkog napretka, mi smo nažalost još uvek jedna primitivna vrsta. Potreba da se istina iskaže i da se stvari prikažu onakvim kakve jesu, dolazi sa širenjem svesti pojednica i samim shvatanjem problema i njegove dubine.
Paralelno sa tim, „Refren“ prati i priča o ljubavi, koja je iskazana na jedan potpuno novi način o kome će uskoro čuti više toga...                                                                    

 

2. Da li je "Refren", na neki način, "angažovana književnost"?

-    Može se tako reći. “Refren” je jedna direktna poruka. Pred vama je postavljena čista relanost koju ne možete da osporite, ma koliko to pokušavali.

 

3. Jedna od tema romana je - destruktivna stvarnost. Koliko se može čovek osloniti na racionalizam za prevazilaženje „opake realnosti sveta“ ili duhovni balans treba tražiti u nekim drugim sferama?

-          Svi odgovori su pred nama. Nema potrebe tražiti ih. Smatram da su ljudi “stvorili” duhovnost bežeći od loših okolnosti  koje su sami stvorili. Pogledajte religijske ustanove. U svetu čija je svest na određenom nivou one ne bi ni postojale. Problem u ljudima je što rešenje za svoje probleme traže u iluzijama a sve što treba da urade jeste da razbiju svoje, one koje su sami stvorili. Po mom mišljenju, najvažnije je biti realan i prikazati sebi stvari onakvim kakve jesu a ne kakve bi mi želeli da budu. Kako prevazići destruktivnu stvarnost? Ne rečima : “Biće bolje” - jer neće, barem ne dok mi nešto ne preduzmemo…

 

4. Šta Vas motiviše da pišete i kada niste raspoloženi za to?

-         U tome je problem (smeh). Ja nemam “motivaciju” za pisanjem niti imam trenutke kada sam raspoložen za to. Ne postoje trenuci u kojima kažem : “Sada ću da pišem..”. Većina zapisa u romanu “Refren” nastala je kroz snove, a ostatak kroz nešto što se može nazvati “mentalnim slikama” ili kako ja to volim da nazovem “naletima svesti ”.
Uglavnom pišem u hodu, ono što mi se diktira samo od sebe, posle pročitam i iznenadim se (smeh).

 

5. Kako ste došli na ideju za naslov svog romana, s obzirom da je prilično teško naći zanimljiv naslov?

-        U neku ruku, “Refren” je sam sebi dao ime. Pošto roman nije nastajao po redosledu zbivanja već po nasumičnim “scenama”, druga “scena” jeste bila sam kraj knjige, jedan san u kome se pojavljuje muzička kutija i melodija koja se neprestano ponavlja. Ne mogu sve da otkrijem jer onda čitanje neće biti zanimljivo, ali zahvaljujući tome i mom verovanju da se neke stvari ponavljaju ( poput refrena u pesmi ) roman je dobio svoje ime.

 

6. Kako birate imena za svoje junake?

-          U suštini, likovi u mojim delima nemaju imena. U romanu “Refren” postoji samo jedno ime, a i ono vam neće zvučati poznato. Baš kao i imena likova, imena objekata, stvari pa čak i neki drugi sporedni nazivi, nemaju imena koja se mogu pripisati bilo čemu što ste do sada čuli. Imena ne biram, ona su zasnovana na zvučnom zapisu iz same “scene” ili, sa druge strane, kodu koji koji treba da se predstavi kroz njih. U slučaju takvih imena, svako ima svoju namenu baš kao i brojevi koji ukazuju na nešto usko povezano sa pričom.

 

7. Šta Vama kao mladom piscu znači to što čitaoci kažu da vide u Vašem delu? Kakva je njihova, dosadašnja reakcija?

-          Meni je samo važno da čitaoci prime poruku. U većini slučajeva ona neće promeniti ništa u tom trenutku ali ostaviće trag u vidu “okidača”. Jednoga dana, taj “okidač” odigraće važnu ulogu a da oni koji ga nose neće ni biti svesni odakle je on potekao. Što se tiče reakcija, one su onakve kakve sam i znao da će biti (smeh). Ljudi su pomalo zbunjeni ali u isto vreme doživeli su nešto potpuno drugačije i mogu reći da su mnogi, nakon prvog čitanja, pogledali svet drugim očima.
Istina je jedan kod od koga nema odstupanja.

 

8. Roman ,,Refren’’ je objavljen u poznatoj ediciji ‘’Pegaz’’ Književne omladine Srbije. Kako ste zadovoljni saradnjom sa Vašom izdavačkom kućom?

-         Sve je počelo tako što sam poslao rukopis na konkurs “PEGAZ” koji Književna omladina Srbije raspisuje svake godine i koji prikupi nekoliko hiljada rukopisa mladih autora iz regiona. Roman je prošao na konkursu, a tokom dalje saradnje shvatio sam da postoji neko ko u ovim tužnim vremenima za književnost ipak čini da nešto bude drugačije. 

 

9. Šta biste poručili čitaocima Vaše knjige?

-          Život je onoliki koliko ga istražite. Ako niste počeli - sada je vreme. 

 

		>