Čitali smo ove nedelje - O roditeljstvu

Tekstovi - Zanimljivosti

Čitali smo ove nedelje - O roditeljstvu

Dete menja naš svet: žene postaju majke, muškarci očevi, bračni partneri roditelji – Velika knjiga o roditeljstvu

Roditeljstvo je bez sumnje velika radost ali isto tako i velika odgovornost.Često imamo prilke da čujemo da je roditeljstvo najzahtevniji i najteži posao na svetu. Dolaskom bebe u život bračnog para dolaze i velike promene kojima se treba prilagoditi. Trenutak kada beba stiže kući iz porodilišta je ujedno i najsrećniji i najstresniji momenat. Pitanja – Da li ću se snaći? Da li ću uspeti da uradim sve što se od mene očekuje? Da li ću biti dobar roditelj? – i još mnoga druga su sasvim normalna za taj period. Oni iskusniji roditelji znaju da nije sve tako strašno, da su mnogi strahovi bezrazložni i da je na kraju ipak sve lakše nego što mislite na početku. Mnogi imaju i pomoć svojih roditelja a postoji i veliki broj knjiga koje vam mogu pomoći u prvim danima i kasnije kad bebe polako odrastaju i formiraju svoju ličnost.

Serijal knjiga autorke Hajdi Murkof – Šta da očekujete – obuhvata period od trenutka dok čekate da zatrudnite sve do perioda druge i treće godine vašeg deteta. Sve knjige sadrže mnoštvo praktičnih saveta, preporuka, jednostvane i jasne odgovore na pitanja koja muče buduće i ostvarene roditelje, zatim savete o razvoju samopoudanja kod deteta, o njegovom fzičkom, emocionalnom i socijalnom razvoju, disciplini i neuobičajenom ponašanju. Knjige zrače optimizmom i ohrabrivanjem mladih roditelja a takođe, uče mlade roditelje kako da odgajajući dete stvore i vreme za sebe.

Mala knjiga za velike roditelje – priručnik o roditeljstvu, psihoterapeuta Zorana Milivojevića, je doživela već nekoliko izdanja. Njenoj popularnosti doprinosi činjenica da knjiga ne sadrži samo toerijsku analizu, već proverena i jasna životna iskustva. Knjiga će vam dati odgovore kako da vaspitavate dete da biste dobili ono što želite, kako da nagradite a kako da kaznite dete, da li da kritikujete ili pohvalite dete kao osobu ili njegov postupak, kako da vam dete ne bude ni razmaženo ni suviše poslušno... Glavna poruka roditeljima jeste da vaspitavanje nije samo razumevanje i popuštanje, niti samo ograničavanje i kažnjavanje, već kombinacija zahteva, naklonosti i ograničavanja.

Velika knjiga o roditeljstvu – objedinjuje savete više od pedeset autora koji vam krou ovu knjugu daju odgovore na pitanja koja svakodnevno muče roditelje sve od perioda začeća do detetove osamnaeset godine. Svi oni su priznati pedagozi, psiholozi, pedijatri, biolozi, neurolozi, nutricionisti, naučnici iz oblasti medicine i stručnjaci za bolesti zavisnosti.

Ova knjiga ohrabruje odgovorne roditelje i pomaže im da se na pravi način nose sa važnim odlukama koje se odnose na vaspitanje i obrazovanje dece, kao i sa svakodnevnim dečijim radosnim I tužnim trenucima.

Bebe su neodoljive u svemu što rade jer šta god radile imaju svoj osebeni način za to. A emocije koje u nama bude su neprocenjive.

Za sve one trenutke odrastanja vaše bebe koje želite da sačuvate zauvek, tu je Bebina mala biblioteka – izuzetan komplet koji sadrži osam knjiga radosnica koje treba da popunite kako biste sačuvali sve bebine uspomene, od fotografija do prvih „bisera“ i fioku u kojoj se nalaze: koverat za čuvanje bebinog prvog pramena kose; kutijica za mlečne zubiće; 6 nalepnica za predmete koje ćete ostaviti za uspomenu.

A evo i jedne autobiografske knjige Vanje Bulića – Kako sam gajio blizance – u kojoj autor na vrlo dinamičan i sebi svojstven inteligentan način dočarava dogodovštine muškarca koji je u jednom trenutku bio više mama nego tata svojim sinovima.

“Prema nama ide žena koja se smeje. Kao da je videla riznicu punu blaga, pa joj lice plamti od odsjaja zlata i bisera. Prepoznajem supruginu koleginicu Dunju.
– Jesi li čuo novost? – pita oduševljeno.
Prebiram po glavi. Šta bi mogla da bude novost u jednom ovako divnom danu? Možda se njoj dogodilo nešto lepo, pa proverava da li je aber već stigao u čaršiju? Onda mi pade na pamet da je novost sigurno vezana sa ultrazvukom!
– Nisam čuo, ali znam da će biti devojčica – rekoh samouvereno, srećan što sam se izvukao u poslednji čas. Ona se i dalje smejala, ali nekako – nežno. Ženski. Materinski.
– Nije devojčica – reče blago.
– Dobro, dečak je – rekoh pomalo razočaran jer se u trenutku srušio moj san o kikicama i minićima koje ću kupovati u inostranstvu.
– Nije ni dečak – reče gotovo šapatom.
– Bože, šta ova priča?! – procedih kroz zube i osetih kako me drugari hvataju ispod pazuha. Stegli su me kao kleštima jer su primetili da sam promenio boju lica. Suprugina koleginica Dunja ispružila je dva prsta, kao đak kada traži dozvolu da nešto kaže.
– Reci najzad! – izlete mi nekontrolisan polušapat.
– Pa, kažem ti. Dobićeš blizance!
Noge su mi klecnule u kolenima, a nebo se stropoštalo na moju glavu. Kuće su počele da plešu, drveće mi se unosilo u lice. Drugari me pustiše i ja se nađoh u sedećem položaju na ivičnjaku trotoara. Kao klošar koji moli Boga da ga za trenutak izvuče iz stvarnosti.”