“Evo noža... Ako vam je cipelica i dalje tesna, odsecite parče stopala. Malo će boleti, ali nije važno”. Ako su vam u detinjstvu pričali bajku o Pepeljuzi, verovatno vam nije poznat ovaj deo u kome njena maćeha traži od svojih ćerki da se unakaze kako bi se udale za princa. Princ je, međutim, primetio krvavu mrlju oko “zlatne” cipelice, čime je osujećen njihov pakleni plan.
Braća Grim
Ako niste čuli za suroviju verziju bajke braće Grim, niste jedini, jer je reč o prvom prevodu na engleski originalne verzije objavljene 1812. godine.
Više od 50 originalnih Grimovih bajki izbačeno je ili drastično izmenjeno, tvrdi profesor Džek Zajps, koji je preveo originalne priče koje su prikupila čuvena nemačka braća.
U prvoj verziji, Dugokosa (Rapuncel) je zatrudnela pošto se “zabavila” s princom u kuli, a lovac je odveo Snežanu u šumu da je ubije po naređenju njene rođene majke, a ne maćehe. Ivicu i Maricu majka ostavlja u šumi, zato što nema novca da ih hrani.
Kada su Jakob i Vilhelm Grim objavili prvo izdanje zbirke bajki, koja se tada zvala “Dečje i kućne bajke”, nisu ni sanjali da će 86 priča privući tako široku čitalačku publiku. Druga knjiga od 70 bajki usledila je 1815, a tokom narednih 40 godina objavljeno je još šest izdanja, od kojih je svako pretrpelo određene izmene.
Neke bajke su izbačene, kao na primer “Kako su se deca igrala klanja”, u kojoj dečak prereže mlađem bratu grkljan dok su se igrali mesara i svinje, ili “Deca gladi”, u kojoj majka preti ćerkama da će ih ubiti, jer nemaju šta da jedu.
Džek Zajps, profesor nemačke i uporedne književnosti na Univerzitetu Minesote, preveo je prva dva izdanja bajki braće Grim (svih 156 priča). On je uveren da su Vilhelm i Jakob Grim kasnije uneli imene zato što su “majčinstvo smatrali svetinjom” i da bajke odražavaju društvene prilike u vreme u kome su živeli - ljubomoru između mlade maćehe i poćerke, jer su u 18. i 19. veku mnoge žene umirale na porođaju, a očevi su se često ponovo ženili mlađim ženama, po godinama bliskim njihovoj najstarijoj ćerki.
Zajps pretpostavlja da su braća Grim izbacila bajke koje bi mogle da povrede “verska osećanja srednje klase”. Izdanje iz 1812. nije bilo namenjeno deci i običnim čitaocima. Ono još nije bilo “vakcinisano” hrišćanstvom i cenzurisano puritanskom ideologijom, objasnio je prevodilac za “Gardijan”. Želeli su da što vernije da reprodukuju materijal do koga su došli.
Tek nakon objavljivanja prva dva izdanja, koja su doživela veliki uspeh, odlučili su da objave kraće izdanje, prilagođeno dečjem uzrastu.
Novi prevod u izdanju “Prinston juniversiti presa” na upečatljiv način ilustruje kako se zbirka menjala tokom vremena.
Preuzeto sa Blic.rs
| > |
|---|
