Vampirizam je u nas Srba veoma stara pojava, ne samo da je deo našeg folklora, već je, u užem smislu, sastavni deo naše mitologije. U prvoj polovini 18. veka u svet je otišla naša reč vampir, i to baš nakon dva najpoznatija vampirska slučaja koja su iz temelja protresla tadašnju Evropu


Prvo slučaj Petra Blagojevića, a zatim u dva navrata u Medveđi koja se vezuju za arnauta Pavla, postali su poznati kao "Vampyrus Serviensis" i njima se bavila ne samo naučna, već i politička klika tadašnje Evrope, a posebno u Habsburškoj monarhiji.

Vampiri su danas nešto što se uzima zdravo za gotovo, za mnoge je to "sažvakana“ tema, nešto o čemu se već sve zna, i već postaje pomalo dosadno, posebno zbog zapadnjačkog eksploatisanja te teme i romantičarskog imidža koji su stekli. Ne bih se ni ja prihvatao te teme za svoj novi roman da u međuvremenu nisam došao do nekih saznanja koja su me veoma zaintrigirala, a o kojima se, što je kod nas već redovna pojava, vrlo malo ili skoro ništa ne zna. A opet svi misle da sve znaju o vampirima.

Priča s početka 18. veka poprilično je holivudska i tera na razmišljanje. Naime, nakon što je Habsburško carstvo uspelo da odbije i potisne Osmanlije na jug, sporazumom u Sremskim Karlovcima od 1699. i kasnije u Požarevcu 1718. godine povučena je granica preko tadašnje Srbije koja je bila podeljena između Austrije i Turske.

Sučena sa pojavom kuge koja se širila južno od te granice, sa turske teritorije, vlasti u Beču su, po ugledu na Krajinu u Hrvatskoj, organizovali tzv. sanitarni kordon koji se protezao čitavih 1900 kilometara, preko Srbije sve do Transilvanije. Osim što se granicom patroliralo, na prelazima su bili sanitarni karantini gde su medicinske ekipe pregledale sumnjive izbeglice sa turskih teritorija, i po potrebi ih slali u 40-dnevni karantin, jer leka za kugu nije bilo, pa se pribegavalo tom starom italijanskom metodom.

Međutim, osim kuge sve više je bilo slučajeva vampirizma na granici koje je pretilo da se proširi u unutrašnjost monarhije. Iz tadašnjih dokumenata jasno se vidi da je na turskim teritorijama vladala strašna epidemija vampirizma u kojoj su čitava sela nestajala, i da su Turci, u nedostatku svojih, pribegavali našim metodama uništavanja te pošasti.

Elvira Bjedić je u svom radu "Vampirizam na Balkanu pod Osmanlijskom vlašću“ detaljno opisala tu situaciju. Tako znamo da su na prijavljene slučajeve prvo izlazili naibi - kadijini zastupnici kojima je zadatak bio da pregledaju pokojnika i da o tome izveštavaju kadiju koji je donosio dalje odluke.

Neretko se može naići da je slučaj arnauta Pavla prethodio slučaju Petra Blagojevića, pa i da su oba slučaja možda povezana. To nije isključeno, međutim, slučaj Petra Blagojevića se odigrao godinu dana pre Pavlovog i nije se desio 1725. kao što se često navodi, već krajem 1724. a zaveden je u bečkom arhivu pod januar/februar 1725.

Kao što znamo, u slučaju Petra Blagojevića umrlo je devetoro ljudi pod neobičnim okolnostima i provizor Frombald je lično prisustvovao ekshumaciji o čemu je ostavio detaljan izveštaj u kome je zaključio da je to bio slučaj vampirizma.

Godinu dana kasnije, krajem 1725, desio se čuveni slučaj arnauta Pavla koga je, kako je ostalo zabeležno, jurio neki vampir po Grčkoj i Kosovu pre nego što je uspeo da ga utepa tako što mu je jeo zemlju iz groba i na taj način postao imun na njega. Međutim, svako ko se bavi vampirima zna da oni, kao i veštice, "idu samo u svoj rod", kako se kaže, pa je malo verovatno da su njih dvojica vitlali po Grčkoj i Kosovu. Osim toga, detalj koji se navodi da je Pavle jeo zemlju iz njegovog groba vrlo je osoben i ukazuje na samo jedno grčko mitološko stvorenje, a to je tzv. vrikolak, ili na našem vukodlak. Iako mnogi stručnjaci poistovećuju vampira sa vukodlakom, postoje mišljenja da su to dva različita, ali slična stvorenja.

Ako se ima u vidu da su ova dva slučaja samo najpoznatija, ali ne i jedina, onda ne treba da iznenadi što je car Karlo VI nepune tri godine kasnije još više utvrdio sanitarni kordon podigavši lanac čardaka koji su bili udaljeni od 30-60 minuta pešice jedan od drugog. Samo u Srbiji ih je bilo 70, i svaki je imao posadu od 30 lokalnih vojnika. Imali su naredbu da čuvaju granicu i da pucaju na svakog ko pokuša nezakonito da je pređe.

Strah od vampirizma je nadjačao bojazan od kuge, a to se videlo po događajima unutar monarhije gde su se svi bavili vampirizmom. Prostor ne dopušta širu priču o tome, ali navešću da se tim pitanjem bavio ne samo car Karlo VI, već i princ Savojski, engleski kralj Džordž II, pa je čak i francuski kralj Luj XV više puta slao vojvodu od Rišeljea u Beč da se raspituje o vampirima.

Sve u svemu, tadašnja nauka je vampirizam proglasila sujeverjem iako su brojni slučajevi bili potkrepljeni od vojnih medicinskih stručnjaka. Ni novi lanac čardaka nije uspeo da zadrži vampirizam, pa je usledio poznati slučaj u Medveđi krajem 1731, kada je umrlo više od petnaestoro ljudi. O tom slučaju je ostao poznati Flikingerov izveštaj čiji prevod postoji, ali za čudo, nije bilo prevoda izveštaja doktora Glazera koji u Medveđu došao kao izvidnica i po čijem je izveštaju Beograd poslao Flikingera.

Pripremajući materijal za svoj nov roman, "Kletva Kainova“, dao sam da se taj izveštaj prevede sa starog nemačkog, koliko znam, prvi put na srpski. On takođe otkriva nove detalje tog slučaja, a zanimljivo je da je Flikingerov izveštaj donekle kontradiktoran sa Glazerovim. Ipak, obojica zaključuju da su posredi vampirski slučajevi.

Kasnije se spominju i drugi slučajevi, od kojih je ostao detaljno zabeležen i slučaj nekog Miloša iz Kovina koji se takođe povampirio.

Sve u svemu, ta prva polovina 18. veka bila je u znaku vampirizma, a ne kuge, i moglo bi se tvrditi da ako je sanitarni kordon podignut zbog kuge, on je 1728. carskim dekretom, ojačan čardacima zbog vampirizma. U to vreme, u Habsburškoj monarhiji bio je poznat slučaj princeze Eleonore Švarcenberg za koju se verovalo da je vampirica, pa kada je umrla 1741, za svaki slučaj je stavljen veliki kamen na njen sanduk da se slučajno ne bi povampirila.

* Autor teksta je Aleksandar Tešić, proslavljeni srpski pisac i autor serije romana "Kosingas", kao i naučno-fantastičnog i satiričnog romana "2084". Njegov novi roman "Kletva Kainova" koji najavljuje kao delo koje "nije za strašljivce" promociju će imati na ovogodišnjem Sajmu knjiga.


Tekst i slike preuzeti sa portala Dnevno.rs

		>