Besmrtnoj ljubavi,
Dobro jutro, 7. jula
Čak i u krevetu moje misli čeznu za tobom, besmrtna moja voljena, ponekad radosna, potom opet tužna… iščekujem sudbinu, da vidim hoće li nam udovoljiti. Jedino mogu da živim sa tobom, ili uopšte da ne živim. Da, rešen sam da lutam, toliko dugo i toliko daleko, sve dok ne budem mogao da doletim u tvoje naručje i nađem se kod kuće sa tobom, gde će moju dušu prigrliti tvoja, u kraljevstvu duša – da, žalim, tako mora biti. Shvatićeš to bolje kada budeš znala koliko sam ti odan. Nikada nijedna druga neće imati srce moje, nikad – nikad! O, bože,zašto čovek mora poći od one koju toliko voli, jer moj život u B. kakav je sada, bedan je život. Tvoja me ljubav u isti mah čini najsrećnijim i najnesrećnijim čovekom na svetu. U mojim godinama, potrebna mi je stalnost, istovetnost života. Može li to postojati u našim okolnostima? Anđele, upravo sam čuo da se pošta šalje svakog dana – i stoga smesta moram završiti, kako bi ti odmah dobila pismo. Budi s mirom – voli me… danas… i juče.
Moje su suze pune čežnje za tobom, živote moj, moje sve, zbogom. Oh, nastavi da me voliš, nikada ne sumnjaj u najodanije srce
Tvog voljenog
L
Zauvek tvoj.
Zauvek svoj.
Zauvek naš.
Pismo preuzeto iz knjige "Najlepša ljubavna pisma velikana"
| > |
|---|
